Pet je vrlih lidera krenulo da ruča
Mislili su biće fešta, biće puna kuća
Sazvali se mediji, ekipe su silne
Radujuć’ se sendviču već im cure sline
Prvi Bakir kad je čuo, da će doći Fahro
S lica, osmjeh on je automatski mako
Bi mu žao bureka, ćevapa i jetri
Od pet vrlih lidera čekalo se čet’ri
Fahro reče kako neće, jer mu se hoće
Bi mu žao što propušta svo mostarsko voće
Principijelan kakav jeste, ost’a u svom dvorcu
Sad mediji drežde jadni, čekajući trojicu
Milorad je mio, drag je, to već znaju svi
Sam sa sobom i sa svijetom, oduvijek na Vi
Navik’o je da prasiće on pojede sam
Od pet vrlih lidera, ostalo ih dva
Mladen kont’o obić’ Gojka iduć’ do Mostara
Pa na Buni u povratku ostati da spava
Al’ kod Kulen Vakufa, osta jadan, bijedan
Kažu susret otkazan, osta’ lider jedan
Dragan, tužan sjedi sam pred trpezom punom
Pa sve marku domaću, proklinje sa kunom
Sam se sebi u brk smije kao dobrom vicu
„De odnesi sedmoj sili, s majonezom picu“