Alka Vuica, koja trenutno uglavnom boravi u Sarajevu, totalno je cool ženka raspoložena da popije kafu sa rajom. Upravo jer je tako, nekoliko novinara sa našeg portala je odlučilo provesti popodne sa Vuicom. Prošetali smo njenog cuku Vujka, i sjeli u baštu Hotela Evropa da uživamo u jučerašnjem lijepom sunčanom vremenu okruženi sa tek ponekim nepristojnim paparazzom.
Sa Vuicom smo razgovarali o životu, modi, obući, a onda smo ušli u malo teže teme i načeli se one najteže- šta Vuica misli o Bosni. Skinuvši sunčane naočale, prekrižila je duge noge u štramplama od 80 dena i, blago se nagnuvši ka naprijed, rekla- “Znaš šta. Život je Bosna, e.”
Nakon duge pauze u kojoj smo kao zaleđeni gledali jedni u druge, Alka se nagnula nazad, naslonila na kauč u kafiću, raširila ruke po njemu, i, okrenuvši glavu prema obližnjoj banci, sjetno počela svoju priču. “Hej zima je, srca lede se a ja sanjam stare drugove. Svaki dan mislim na tebe na Sarajevo i na nas, osamdesete.” – rekla je. Par puta ponovivši kako smatra da je život Bosna e, i Bosna hej, Vuica je nastavila.
“Mojoj duši lijek. Zauvijek.” Tu nas je prekinuo njen kolega koji je prolazio kroz istu baštu, završivši tufahiju sa unukom. Nakon pozdravljanja i pusa na obraz, kolega je Vuici rekao, “Hajde me potraži još sam u garaži volim isti rokenrol.” Ona je kratko prokomentarisala, štipajući obraze njegovoj unuci: “I ostali smo čisti mada nismo isti, ako nije ljubav što je to.”
Kratka muzička pauza dala je prostora Vuici da skupi novu snagu i nastavi s nama razgovor. Sunce je jako udarilo u baštu, pa je vratila sunčane naočale i tiho nam rekla, sa fildžanom u ruci: “Evo idem čaršijom kao svojom avlijom isto kao nekada u bijeloj haljini. Kad me vidiš nasmij se, kad me sretneš raduj se, jer mi, mi smo ostali. Hajde me potraži još sam u garaži volim isti rokenrol. Mi ostali smo čisti mada nismo isti sve se mijenja a mi ne”. Spustila je fildžan na stol a mi smo ostali paf.
Jedino što smo mogli da je pitamo je da nam objasni šta je mislila sa svim ovim, i da još jednom na diktafon (koji slučajno nismo upalili), kaže šta misli o Bosni.
“Život je Bosna e, Bosna e, mojoj duši lijek, zauvijek” – dramatično, i pomalo iznervirano što mora da ponovi to deset puta, odgovorila nam je cool dama Alka Vuica.