Krv, znoj, suze, napetost i agresivnost, samo su neki od problema s kojim se danas u ranim jutarnjim satima susreo mladi Reuf Terslić. Tokom svoje jutarnje rutine čitanja portala uz kafu, na Klixu je ugledao zanimljiv članak za posao. Obzirom da trenutno ne radi, učinilo mu se kao dobra prilika, ne znajući da korača u vlastiti ponor.

“Dan je zaista obećavao. Probudio sam se poprilično raspoložen, iako sam generalno ters i nadrkan zbog problema koje imam. Znate, nije lako imati 36 godina i živjeti od roditeljske sadake. Iako ne radim, ranoranilac sam, pa sam to jutro ustao oko pola 8 i napravio kafu. Sjeo sam na balkon, iznio laptop da pustim muziku i prelistam portale dok se razbuđujem i tako vidim članak na Klixu. Sav usplahiren sam krenuo da ga otvorim jer su tražili komercijalistu, posao koji sam radio dok nisam dobio otkaz i imam ogromno iskustvo. Rek’o evo ga, prilika za mene! Međutim, moja golgota tek počinje”, rekao je Reuf.

Pri samom otvaranju članka izletila mu je reklama. Nije mislio da je nešto ozbiljno pa je ukinuo i pokušao opet.

“Navikao sam da izlijeću reklame redovno i to mi je normalno, moraju ljudi da žive od nečega. Međutim, kad sam je zatvorio, taman da počnem čitati izleti druga, pa treća, pa četvrta. Ja kako koju zatvorim tako tri nove izlete. Nema stranke koja mi se nije pojavila tada. Nakon nekoliko minuta počinjem da paničim i bacam šoljicu preko balkona. Čujem plač neke gospođe i pucanje šoljice ali nemam vremena da se obazirem, nadiralo ih je sve više. Najednom, ne vidim start ikonicu niti sat, kompletan ekran popunjen malim reklamama kandidata. To je bio horor, ne može se gledati. Evo sad se naježim kad pričam, te face će me proganjati do kraja života. U momentu, valjda se to probudi u čovjeku instinktivno kada je u situaciji u kojoj ugrožava život. Samo sam zatvorio oči i počeo nasumice da rafalam strelicom miša. Nisam gledao niti sam imao milosti, samo sam molio Boga da ne ostanem invalid od grčenja ruke. Ako treba ginuti, neka to bude muški. Nakon nekoliko minuta sam otvorio oči i njih nije bilo. Mogu s pravom reći da ih je sigurno bilo nekoliko stotina. Ta kompletna agonija je trajala sve ukupno pola sata. Na kraju sam uspio pročitati članak i aplicirati za posao”, dodao je šokirani Reuf.