Tragična poema sa refrenom o nesretnoj međureligijskoj ljubavi na brdovitom Balkanu.
Klanjao sam klanjao dok te nisam našao
Klanjaću ja i tada kad te budem imao
Zovem te moja Milo, ej kad bi samo bilo
Dajem ti tespih žuti i pitam što se krstiš
Ja Balija, a ti Mila
Sve bih dao kad bi Mejra bila
Tvoja majka krsti se, otac oštri noževe
Ali bićeš moja ti, živi bili klanjali
Zovem te moja Milo, ej kad bi samo bilo
Dajem ti tespih žuti i pitam što se krstiš
Ja Balija, a ti Mila
Sve bih dao kad bi Mejra bila