Đorđe Kamatarević – Samo da râta ne bude
Slagani žiranti prolaze, duž naše tihe ulice
Oni u banku polaze, prate ih tužne curice
Brinu ih slutnje buduće, da râta ne bude
Ne mogu da me ne sjete, sića od plate kad prikuca
Pet i po glava krvavih, za kafe nemam danima
Sanduče puno režija, nikoga to ne zanima
Znaš šta, neka me svaka usta ogovore
Za sve ideale rasute, moji se obrazi otope
Pa šta, neka kritika ne prestane
Na crne liste nek’ me stave, samo râta da ne bude
Znaš šta, neka se doba preokrenu
Mnogi se ljudi promijene, kada se primanja spomenu
Pa šta, ljudi neka odmahuju
Neka se banke pobune, samo râta ne bude
K’o bijeli hljeb, oreol dna, oko političkih glavica
I prijetnja ratom građanima, čuva sistem k’o lavica
Prijetnje tužbom te uzbude – da rata ne bude!
Samo da râta ne bude, kredita među ljudima
Nekad nam nude Švicarce, kamata kuće uzima
Ma nek nas samo još ubiju, da râta ne bude